|
Boris Kovač
Kolarčeva zadužbina
25. januar 2011.
|
26. januar 2011.
|
|
|
|
|
|
|
Boris Kovač, po sopstvenim rečima panonski muzičar i kompozitor, još jednom je zaintrigirao beogradsku publiku.
Posle koncerta održanog u novosadskoj Sinagogi 22. januara, ovaj multiartist je sinoć publici u Kolarčevoj zadužbini prezentovao pesme sa poslednjeg albuma Chamber Music, kao i izbor svojh pređašnjih radova a najavio je i novi album Catalogue of Memories.
U pratnji 15-članog sastava Kovač je pokazao svu raskoš svog umeća kao i sklonost ka neformalnom ponašanju u nekim momentima tokom koncerta.
Sam nastup je počeo izvođenjem "Winter Song" (za gudački kvartet i obou), koju su nadahnuto izveli Kovačevi saradnici kvartet “Tajj”. Kombinujući preciznost sa minucioznošću i zvučnom ekspresijom, kvartet je bio osnova i u sledećoj kompoziciji "Quasi Beguine" u poprilično odrešitijem tonu.
Nakon toga izvedena su tri stava ekumenskih misterija "Anamnesis" gde je instrumentarij znatno povećan (fagot, harfa, klavir, udaraljke kao i Kovač na sopranu i alt saksofonu).
Publika je bila u prilici da se divi dvema divama - mecosopranu Milici Šujici i altu, legendarnoj Svetlani Spajić. Ova kompozicija se odmakla od minimalizma prethodnih.
Posle kraće pauze prve dve kompozicije "Angel’s Remembrance" i "Quasi Waltz" su poprilično ponovile zvuk sa početnog dela koncerta, da bi oba dela "Catalogue of Memories" dovela do prisustva i muzičkog doprinosa svih 15 članova orkestra. Zvuk je bio sve puniji i rastao je šireći se do srca beogradske publike .
"Broken Happy…Dance" i "Flying, flying...Dance" su podigli prisutne maltene na noge, a završni "Rain Drops Tango" je bio pravi trijumf Borisa Kovača koga je publika nagradila burnim aplauzom.
Iako su pojedini delovi koncerta bili malo hermetičniji podsećajući na radove Michael Nyman-a i pokojnog Simon-a Jeffes-a (i njegovih Penguin Café orchestra), drugi delovi blistali su šarmom plesnih podijuma tanga, balkanskim ritmovima, jazz izričajima i naklonošću ka “world music”-u . Preciznost zvuka s jedne strane i emotivnost i toplina sa druge stvarale su jedinstvo na ovom zaista impresivnom koncertu.
Divno provedeno veče sa izuzetno pozitivnim emocijama, gde se Kovač pokazao kao vrstan kompozitor, izvođač i vođa orkestra.
tekst - slobodan vlaketić
fotografije - nebojša mićković
|
|
|
|